Ruke gore ako ste čuli: „Kad dobiješ vozačku, jednom nogom si u grobu, drugom u zatvoru.“ Kada tako počne nečija vozačka priča, nije čudo da se uplaši, izbegava da vozi ili „digne ruke“ od vožnje. Posebno ukoliko već ima strah i nesigurnost po ovom pitanju. Zato se često dešava da ljudi polože, ali dozvola skuplja prašinu godinama. Neki imaju vozačku decenijama, a da nisu imali priliku niti jednom da je prilože na uvid saobraćajcu pred kojim će im zadrhtati kvačilo.
Razne su priče iza straha od vožnje. Neko položi „u zrelim godinama“, kada obično postaje teže bacanje u tu vatru, a možda ima lošeg instruktora. Ili oba, kao sagovornica Velikih priča koja je želela da ostane anonimna.
„Bio je vrlo grub i naprasit, iako mlad, agresivan, otimao mi je volan, udarao me je po rukama, nije imao razumevanje za moje ’razmišljanje’ u toku vožnje i strahove s kojima sam ušla u časove. Nikakva pedagogija. Umesto da promenim instruktora, nastavila sam do kraja, ne znam zašto. Interesantno je da sam se plašila ulaska u raskrsnicu i toga da procenim razdaljinu drugih kola, tako da ponekad kada me neko vozi, pitam se da li je ušao preduboko i kako je onaj tamo to procenio. Ali uvek osetim kada je vozač nesiguran. Bilo mi je potrebno dugo da verujem vozaču i govorila bih ono što svi mrze: pazi, levo… ali, samo kad bih se plašila reakcija vozača. Danas verujem dobrim vozačima i nemam problem da me voze. Ali taj strah od toga da ja vozim mi je ostao i ne znam da li će nestati, verovatno kad sednem za volan, kako kažu. Treba isključiti da razmišljate dok vozite, kako kažu ’ne razmišljaj, samo vozi’, a to baš nije lako…“, priča ona.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
