Postoji jedna stara zgrada na Dorćolu oko koje možete sresti roditelje čiji zabrinut pogled zadire u budućnost njihove dece. Oni odvode svoju decu u tu trospratnu zgradu, ostave ih kako bi im stručna lica pomogla. Svaka prostorija je specijalizovana za posebnu oblast i fazu razvoja, za posebne probleme. U jednoj su deca koja idu kod logopeda jer ne izgovaraju dobro određene glasove. U drugim prostorijama su deca koja jedva govore ili uopšte ne govore. Svako dete ima svoj termin kod određenog stručnjaka. Zgrada nema lift, pa se od samog ulaza čuje plač i glas roditelja koji svako na svoj način pregovaraju sa decom. Mole ih da se smire, govore im da je to za njihovo dobro, obećavaju im igračke, kolače, crtaće, a deca samo hoće jedno, hoće napolje, odmah. Na međuspratovima roditelji čuče dok deca plaču i neće da naprave korak stepenicama ka gore.
Bez obzira na to da li dovode prvi put svoje dete u tu zgradu, ili dolaze mesecima i godinama, svi roditelji kad izađu iz te zgrade, zastanu ispred ulaza i svi do jednog imaju isti izraz na licu. Mešaju se bol i nada. Stoje malo u mestu, gledaju u cipele, pa gledaju okolo besciljno, pre nego što izvade telefon ili zakorače dalje. Nekad termin deteta traje sat vremena, a nekad i duplo duže. Za to vreme, očevi i majke hodaju po gornjem Dorćolu, hvataju krugove, penju se Kapetan Mišinom, pa skrenu u Gospodar Jevremovu, pa nazad dole niz Kralja Petra. Pokušavaju da izgube vreme, sve vreme misleći šta li prolaze u toj zgradi bez lifta njihova deca. Pitaju se da li se muče previše i nadaju se da će se sav taj trud isplatiti, nadaju se da će im deca oprostiti što ih tamo dovode i ostavljaju. To je za njihovo dobro, ponavljaju. To je za njihovo dobro.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
