Miljenko Jergović i Svetislav Basara svakog petka samo na Velikim pričama u rubrici “Nikad bolje”.
***
Jesi, Miljenko,
bio malo odužio, ali s dobrim razlogom, imao si šta reći. Meni je, za razliku od tebe, od samog početka protesta pokrenutih posle urušavanja novosadske nadstrešnice bilo jasno da se iz tog meteža neće izroditi nikakva nova ideja/pokret/stranka, ništa što bi Srbiju moglo da zaustavi na poslednjoj trećini one De Mestrove metaforične nizbrdice, na kojoj se kola propalih društava zaustavljaju tek kad se skrše u podnožju.
Srbi, svi i svuda i uvek reaguju tek kad je prekasno. To smo davno apsolvirali. Tek tada se „probude“, „savladaju strah“ i pokreću proteste. Premotajmo film: trebalo je da unutar samo 24 časa bude pobijeno devetnaestoro dece i mladića i devojaka da bi se Srbija „probudila“, shvatila da u Srbiji ima previše nasilja, savladala „strah“ i pokrenula višemesečne proteste.
Isto tako je bilo potrebno da šesnaest ljudi bude smrvljeno u deliću sekunde pod oburvanom nadstrešnicom, da bi se shvatilo da u Srbiji ima korupcije. Sve da studentski protesti i nisu krenuli memorandumskim putem, ništa se tu ne bi promenilo. Protestovati protiv nasilja, ima smisla taman koliko protestovati protiv neminovnosti smrti, avionskih nesreća ili prolaznosti stvari. Isto toliko (ili još) manje smisla imaju protesti protiv korupcije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
