“Ratovi počinju kad hoćeš, ali se ne završavaju kad ti to odgovara”, opaska Nikole Makijavelija u rusko-ukrajinskom ratu dobija još jednu potvrdu. Ruski predsednik Vladimir Putin je odlučio kada će početi rat sa Ukrajinom, ali ga neće moći okončati kada mu se to učini oportunim ili mu se svidi. Drugo pravilo, više iskustveno nego plod briljantnog uma Makijavelija, jeste da što ratovi duže traju, to je veća mogućnost da se prošire i na druge meridijane, baš kao i da nema mnogo prostora za kompromis kada zaraćene strane između pojmova “mir” i “poraz” ne prave razliku.
Raspoloženje građana u Ukrajini je takvo da političari nemaju alternativu osim da brane zemlju. Ukrajinci, uprkos žrtvama, nisu još uvek umorni od rata i danas, mnogo više nego na početku agresije Rusije, žele da osvoje Krim i Donbas. Tako da predsedniku Volodimiru Zelenskom ne ostaje veliki manevarski prostor. Ruska Federacija je u poziciji babe iz šale: platila baba banku da uđe u kolo, platila bi dve da iz njega izađe, i u tom ćorsokaku čeka i nada se da bi “kolo” moglo da promeni pravac.
Ukrajinske vlasti su već nekoliko puta pokušale da uvuku NATO u direktan sukob sa Rusijom i pored toga što im iz Severnoatlantske alijanse stiže kompletna pomoć, od finansijske do vojne i logističke i jasnih upozorenja da ne žele da uđu direktno u sukob. Legitimno je pravo Ukrajinaca da na sve načine pokušavaju da sačuvaju svoju nezavisnost, ali im to nije pošlo za rukom ni sa Poljacima pre par meseci a ni sa Rumunima da se akcije navodnih ruskih dronova na teritoriji NATO članica iskoriste za pozivanje na član 5 povelje Alijanse.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
