„Nadam se da mi je ovo poslednja država“: Tako je govorio Mićun

Sećao se kada je ubijen kralj Aleksandar, bio je tu kada je umro Tito, deo njega je verovatno otišao i kada je ubijen Zoran Đinđić.

Malo je ljudi u našoj savremenoj istoriji kroz čiji život se toliko prelomila istorija srpskog naroda kao što je to bio Dragoljub Mićunović. Mićun, kako su ga zvali, preminuo je danas, 26. maja 2025. u 96. godini.

Jedan od profesora, tada asistent, Filozofskog fakulteta koji je imao ključnu ulogu u studentskim demonstracijama1968. godine, doživeo je, eto, još jednu studentsku pobunu Srbiji. A između je stalo još mnogo toga, od učešća u Drugom svetskom ratu, boravka na Golom otoku, disidentskog staža u Titovoj Jugoslaviji, borbu za demokratizaciju Srbije, devedesete, stranački život, Peti oktobar, razdruživanje Srbije i Crne Gore.

Ovako je jednom sumirao svoj život:

„Rodio sam se u Kraljevini Jugoslaviji kada se u njoj javljala kriza i naslućivala svetska katastrofa u predvečerje Drugog svetskog rata. Pamtim veoma živo atmosferu nastalu ubistvom kralja Aleksandra Karađorđevića. Živeli smo u Skoplju kad je Jugoslaviju zahvatio rat, bio sam đak IV razreda osnovne škole kada sam preživeo bombardovanje. Spoznao sam šta je ‘etničko čišćenje’, mada se tada nije tako zvalo, jer pamtim progon iz Makedonije. Znam šta je izbeglički život. Znam dobro šta je okupacija. Znam kad su Nemci počeli da ubijaju i đake, zbog čega sam morao da bežim u selo kod babe. Znam šta je i seoski život. Znam šta su i četnici i partizani, gledao sam i ubijene i zaklane ljude. Znam šta je oslobođenje, učestvovao sam u njemu jer sam se sticajem okolnosti sa 14 godina našao u NOP-u. U poslednjem razredu gimnazije potpuno nedužnog zahvatila me je nova bura: obreo sam se na Golom otoku gde sam ostavio 20 meseci mladog života.

Bilo je i malo lepog studentskog vremena, uključivanja u javni život, početak univerzitetske karijere i bavljenja naukom. Onda su opet naišle bure, studentske demonstracije 1968. godine, politički progoni zbog kritika vlasti. Znam, dakle, i šta je moć policijske države, šta su zabrane, praćenja, prisluškivanja, hapšenja, otpuštanja sa posla, borba za goli opstanak, haranga štampe i spas odlaskom u inostranstvo zbog progona sa Univerziteta.