Šta je ono što vidimo na vr’ Lovćena?

Hrvatski novinar Darko Hudelist prilično detaljno se bavio temom Njegoševog mauzoleja na Lovćenu, ili Meštrovićevog mauzoleja, kako se uzme, jer ga je Meštrović napravio. I Meštrovićevo umetničko postignuće u ovoj priči je samo usputno važno. Mauzolej na Lovćenu nije na početku, ali je kasnije postao, zapravo najupečatljiviji simbol unutrašnjih podela Crne Gore koje se osećaju i danas, doduše sve manje, dvadeset godina od kako je Crna Gora napustila uniju sa Srbijom, iliti obnovila svoju nezavisnost i koju godinu pre nego što će, kako stoje stvari, postati delom jedne druge unije, one sa evropskih zvezdicama.

Tek, priča o Mauzoleju je istorijski daleko zanimljivija nego što se može na prvi pogled pretpostaviti. Mauzolej je bio rana i mitropolitu Amfilohiju i njegovim sledbenicima, upravo zbog simbolike koju je nosio (oni bi da se obnovi Njegoševa kapela). Darko Hudelist je pre više godina, u magazinu Nedeljnik, objavio detaljno i opširno istraživanje o Mauzoleju.

I o tome je puno razgovarao s hrvatskim istoričarem i političarom (nekadašnjim hrvatskim emigrantom u SAD) Matom Meštrovićem, i pre svega sinom slavnog hrvatskog i jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića. Kako je rekao Hudelist, o tome su razgovarali bar deset godina „o monumentalnom Njegoševom mauzoleju na Lovćenu, podignutom 1971. prema idejnoj zamisli i projektima njegovog oca Ivana Meštrovića, a po narudžbi vlade, odnosno najužeg političko-partijskog vrha nekadašnje SR Crne Gore“.

U oktobru 2017. Meštrović je gostovao u tok-šouu na državnoj crnogorskoj televiziji, „Živoj istini“ (kod novinara Darka Šukovića).

Meštrović je u tom intervjuu izjavio: „Pitao sam jednom zgodom moga oca zašto mu je bilo tako važno da se podigne taj spomenik Njegošu, a on mi je odgovorio: ‘Da se uzdigne svet crnogorskog naroda, i važnost njegova identiteta!'“ Meštrović je tome dodao i svoje vlastito mišljenje o Mauzoleju: „Ja mislim da su oni koji su protiv tog mauzoleja – protiv samobitnosti Crne Gore!“

Isto to Mate Meštrović je rekao i Hudelistu.

„Tačnije rečeno – govori mi to već godinama. Sada, u ovome našem poslednjem razgovoru, posebno je naglasio: ‘Kad sam pitao svog oca: Zašto to radiš za Crnogorce?, rekao mi je: ‘Da im dignem nacionalnu samosvest, da znaju da su oni Crnogorci, da imaju Njegoša kao simbol svoje prošlosti i nezavisnosti, odnosno samobitnosti…’ Drugi je razlog, po M. Meštroviću, činjenica da je vajar Ivan Meštrović veoma cenio Njegoša, znao je ‘Gorski vijenac’ napamet; a treći je razlog što je Meštrović bio nizak rastom, pa je imao dodatni motiv da napravi nešto veliko, grandiozno, što će biti u punom saglasju s veličinom njegovog lika i dela…“, pisao je Hudelist.