Šta će vam reći vaše buduće ja?

Šta je to u meni? Ovo pitanje je jedno od prvih koje sam postavila u svojoj šestoj godini starijem bratu koga sam smatrala ekspertom za razne teme. Pored ove anegdote, tu je i priča da sam se nakon što dođem kući iz vrtića vraćala u njegovo dvorište koje je bilo blizu moje kuće jer sam želela da pravim društvo deci koja su ostajala poslednja i sama čekala roditelje. Tu je i iskustvo koje datira iz mog osmog razreda kada su mi drugarice dolazile kući, ležale na kauču i pričale svoje ljubavne probleme. Očigledno sam još kao klinka umela dobro da slušam i evo me danas, bavim se psihoterapijom.

Rado slušam svoje roditelje kada se podsećaju ovih priča, valjda zato što mi to daje doživljaj konstantnosti. Uvek sam bila zainteresovana za ljudsku psihu i verovatno ću uvek i biti. Neverovatno je koliko je nama ljudima važno da imamo doživljaj stabilnosti i stalnosti, naročito kada su naše vrednosti u pitanju. Ja želim da verujem da će moj altruizam biti deo mog identiteta od mog detinjstva pa sve do starosti.