„Imam napad panike“, rekla je. „Samo diši duboko. Udahni. Izdahni…“, dala joj je savet da bi joj pomogla. Sada znam, to nije bio napad panike jer ne izgleda tako. Bila je samo uznemirena jer se sve dešavalo na poslu. Ponedeljak ujutru. A znamo da nekima nervoza u stomaku počinje već u nedelju popodne – jer evo ga, ide ponedeljak.
Napad panike se prečesto koristi za razne situacije koje uključuju nekakvu nelagodu. Koliko puta ste čuli da neko kaže: „Imam napad panike“. Jedan od trendova kreiranih za Gen Z su i „Torbice za paniku“ (panic pouches), male torbe ili neseseri ispunjeni predmetima za umirenje koji skreću pažnju s nervoze i stresa, odnosno vraćaju fokus na sopstveno telo i „uzemljuju“. To mogu da budu predmeti jakih ili umirujućih mirisa ili ukusa (kisele bombone, žvake sa ukusom mente), antistres loptica, lepeza, fotografija omiljenog mesta i ljudi, stvari koje su prijatne na dodir…
Bez umanjivanja ozbiljnosti ovog stanja, treba razlikovati šta stvarno jeste, a šta nije napad panike. Prvo, da biste znali šta da radite i kako biste sebi ili nekome drugom mogli da pomognete – jer može da bude i srčani udar, a ne napad panike. A drugo, šta posle napada panike?
Jer većina ljudi tokom svog života makar jednom doživi napad panike.
Napad panike bi trebalo da bude nešto što se po dve stvari razlikuje od neke tipične anksioznosti, strepnje, nelagode, kako god da nazovemo to nešto što osećamo svakodnevno. Razlikuje se u intenzitetu i u trajanju, objašnjava psihijatar dr Mihailo Ilić sa Instituta za mentalno zdravlje.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
