Supkulture predstavljaju socijalne grupe sa sopstvenom samosvešću. Iako neformalne u institucionalnom smislu reči, njih karakterišu relativno stabilne društvene veze, istovetni vrednosni sistemi, zajednička praksa i teritorije. Prepoznaju se po karakterističnim stilovima. Supkulturni stil nije samonikla i vazdušasta kategorija; on počiva na osobenom sistemu vrednosti i proizvodi raznorazna značenja. Ta značenja iznikla su na kršenju pravila, poništavanju ustaljenih navika i odbacivanju konzervativnih vrednosti.
Omladina (adolescenti, tinejdžeri) predstavlja glavne nosioce supkulturnih stilova u modernom društvu. Ništa čudno kada se zna da su mladi ljudi najviše skloni promenama. Oni nemaju onu vrstu parališućih strahova svojstvenih starijima, koji se vode devizom da ništa ne treba menjati jer bi „sutra“ moglo biti gore nego „danas“. Strah od rizika, tako karakterističan za starije, kod mladih ne postoji ili je sveden na najmanju meru. Sklonost ka promenama kod tinejdžera ne znači da oni nemaju stav i pogled na svet. Naprotiv, baš zato što imaju svoju viziju života, oni spremno kreću u potragu za načinom i mestom na kome bi mogli da je realizuju.
Supkulture 60-ih i 70-ih, o kojima je reč, jesu najbolje mesto identifikacije mladih, s obzirom na to da su otvorene i fleksibilne, nesputane formalnim obzirima i krutim konvencijama. Muzika koju mladi obožavaju i uz koju vole da igraju često je predstavljala samo kontekst socijalne integracije i sredstvo pronalaženja sopstvenog identiteta. Kako je taj identitet prvenstveno generacijski određen, njegovo usvajanje podrazumevalo je sukob sa generacijom odraslih, čija je kultura isuviše tradicionalistička, paternalistička, puritanska i formalistička. Mladi nisu bili spremni na kompromis. Otpor koji su imali u odnosu na roditeljsku kulturu sredinom šezdesetih godina minulog veka bio je najbolje izražen u stihu pesme „My Generation“, koju je izvodila grupa The Who, sa porukom kako se nadaju da će umreti pre nego što ostare (I hope I die before I get old).
Muzička supkultura formira se na temelju muzičkih pravaca i njima korespondentnih stilova koji odgovaraju senzibilitetu mladih, njihovim interesovanjima i aktivnostima. Pokazalo se da je muzika koju preferiraju tinejdžeri bila presudna za oblikovanje stila. Ona je nekada bila glas generacije i društvenog bunta, da bi danas u prvi plan izbili zabava, imidž i spektakl.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
