Donald Tramp i vodeći ljudi haj-tek kompanija nisu prvi a ni originalni u ideji da Sjedinjene Američke Države podrede svojim interesima i zavedu red u Evropi po svojoj meri.
Pre više od 125 godina Endrju Karnegi, Džej Pi Morgan, Džon Rokfeler i Henri Ford imali su istu ideju. Dakle, čitav vek pre Maska, Zakerberga, Bezosa, Tila i drugih prodefilovala je istorijskom pozornicom plejada industrijalaca i bankara koji su želeli da ostvare san svakog biznismena: da budu jedini u svom sektoru, da nametnu monopol i primoraju državu da bude u njihovoj službi.
Nije novina ni blizak odnos bogatih preduzetnika sa konzervativnim i ekstremističkim strankama, baš kao ni uticaj na izbor predsednika Sjedinjenih Američkih Država, odnosno njegovo pilotiranje. Sto godina pre nego što će Ilon Mask voditi kampanju za neofašističkog lidera Tomija Robinsona u Velikoj Britaniji i liderku neonacističke Alternative za Nemačku Alis Vajdel, Henri Ford je pisao pamflete u novinama koji su inspirisali Adolfa Hitlera.
Kao što Mask finansira ekstremnu desnicu u današnjoj Evropi, tako je i Ford svake godine, tokom tridesetih prošlog veka, uplaćivao tadašnjih 50.000 dolara (ekvivalent današnjih milion dolara) Nacionalsocijalističkoj partiji Adolfa Hitlera.
Neće biti iznenađenje da i Alis Vajdel, ako dođe na vlast u Berlinu, odlikuje najvećim priznanjem za strance Maska ili Tila, kao što je to Hitler odlikovao Forda Ordenom zasluga nemačkog orla, ali i generalnog direktora Dženeral Motorsa Džejmsa Munija.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
