Ovaj tekst ima estetiku spota gospodina koji je došao iz Prokuplja u veliki grad i svojim kotrljajućim “r” promenio muziku na našim jezicima – retro kadrovi rooftopova, tipovi koji nose košulje kratkih rukava i ne izazivaju susramlje, devojke koje pričaju na telefone sa antenama i vreli kadrovi bez golih guzica, kadrovi čistog betona. Leto je.
Ni evropska košarka, prečesto iz naše vizure obojena upravo retro pogledima devedesetih, još od tih “zlatnih košarkaških godina” – koje to nikako nisu bile, osim lično, kako je i svaka druga nostalgija lična – ne pamti ovakvu vrelinu.
Najbolji košarkaš NBA lige je Evropljanin, koji je ove sezone osvojio titulu i na silu, a bez velike namere, pičovao američkim analitičarima i kvazistručnjacima temu “evropske košarke”. Kroz Nikolu Jokića, ali i Luku Dončića, Janisa Adetokumba i još nekolicinu vrhunskih evropskih igrača u NBA ligi, percipira se košarka Starog kontinenta. Tako New York Times u posvećenoj analizi piše kako su neki od tih igrača učinili da košarka izgleda jednostavno, iako nije, i da u Evropi nema mnogo komplikovanja. Da su evropski igrači veštiji. To je dovelo do toga da ovog leta, iz Evrolige, veliki broj igrača završi na letnjoj ligi, ali ne samo kao fokuser u koji će naprženi američki klinci udarati dok se ne onesveste kako bi dokazali svoju vrednost, nego kako bi zaista bili zadržani.
Paralelno, Evroliga i FIBA, posle mnogo godina – decenija, u pravu ste – zategnutih odnosa, a posebno u poslednjih 11 sezona, najavljuju otopljavanje i sređivanje situacije sa nenormalnim paralelnim kalendarima. U Beogradu, jednoj od istinskih prestonica evropske košarkaške tradicije, Partizan i Crvena zvezda prave timove za velike domete ili makar veliko loženje. Svakog se dana licitira o novim igračima i to nisu samo isluženi veterani i neafirmisani balavci, već ozbiljni igrači evropskog kalibra. A to ste već shvatili, ovog leta su “ozbiljni igrači evropskog kalibra”, nešto veće nego pre samo dva ili tri leta.
Sa druge strane vreline (košarkaškog) leta, nalaze se svi problemi sa kojima se evropska košarka toliko dugo suočava, ostavljajući na nivou zabluda uverenja o tome da je mnogo velika i mnogo važna na globalnom nivou. Razgovarali smo o tome na internom kolegijumu sportske ekipe Velikih priča i zaključili da bi bilo dobro da detaljno seciramo sve probleme i sva pitanja u vezi sa evropskom košarkom, koja su doprinela da ona danas ne bude ono što je mogla da bude i što njeni zabludeli fanovi smatraju da jeste. Spoiler alert: većina vaših heroja, zbog kojih sečete vene i rado biste isekli vene nekom drugom, o ovim problemima otvoreno razgovara na skupovima, seminarima, u svim prilikama, svesni da ljubav koju evropska košarka dobija nije stečena zahvaljujući onome što evropska košarka već godinama jeste, nego uprkos tome.
Ovo je uvodna, prva od četiri epizode koje će vam otkriti odgovor na pitanje iz naslova.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
