Porodične vrednosti (za otprilike mesec dana)

Šta je na kantaru evropskog licemerstva teže – “tri do četiri nedelje” Marte Kos ili “otprilike mesec dana” Ursule fon der Lajen? Ili su oba roka samo parodija ultimatuma, odnosno iluzija odlučnosti Evropske unije po pitanju stanja evropskih vrednosti u Srbiji, retoričke bravure koje ne mogu, ako je do cinizma, pokolebati Vučića da skrene sa evropskog puta. Ako već ne može ili ne želi da ga učini uverljivijim. Jer bitan je put, a ne cilj. Put na kome je u srpskoj strategiji aktivnog čekanja taljiganje zamenjeno tavorenjem.

Poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Beogradu 15. oktobra, nije razrešila konfuziju oko podrške EU režimu Aleksandra Vučića. U rašomonskoj interpretaciji režimski mediji su sladostrasno isticali da je “Ursula oduvala blokadere”, dok su oni malobrojni opozicioni mediji isticali da je “Vučić dobio šamarčinu”. Oni kritičari vlasti čija je percepcija realnija i lišena samoohrabrivanja, zadovoljili su se ironično time da ovoga puta bar nije bilo “dragi Aleksandre”.

Opet, isti oni režimski mediji koji su bili zadovoljni kako EU tretira Vučićevu Srbiju na osnovu utiska posete Ursule fon der Lajen, nakon Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji zagraktali su kako “Evropa zabija nož u leđa Srbiji”, dok je opoziciona javnost s ovom rezolucijom EP dobila izvesnu satisfakciju za realno mlaku kritiku Vučića od Ursule fon der Lajen. Jer neobavezujuća rezolucija u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji, jeste zaista oštra, kao što ono pre toga nije bila nikakva Ursulina “šamarčina” srpskom predsedniku, već samo relativno odsustvo srdačnosti.

Uglavnom, predsednica Evropske komisije izjavila je nakon sastanka sa srpskim predsednikom da Unija očekuje od Srbije napredak u oblastima vladavine prava, elektronskih medija i izbornih zakona. Da je baš “sada pravi trenutak za Srbiju da preduzme konkretne korake u pridruživanju”. Ursula je uputila poziv predsedniku Srbije da “za otprilike mesec dana” dođe u Brisel kako bi razmotrili situaciju po pitanju reformi. Da li uopšte šefica Evropske komisije u patetičnoj igri datuma ima predstavu kad govori “o otprilike mesec dana”, da je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje – i njoj valjda podređena – krajem marta ove godine naglasila da je “rok za hitne korake tri do četiri nedelje”. Da li je Ursula uopšte bila upoznata sa tom izjavom Marte Kos? Ili je pored nje prošla kao brzi voz pored male stanice. Ti “hitni koraci” se naravno odnose na reforme. Nekom naivnom, Martini zahtevi zaličili su na evropski ultimatum autoritarnom režimu. U suštini bili su samo scenski efekat. Tada još nije bilo Vidovdanskog skupa na Slaviji, kad je mnogima (spolja i iznutra) bilo olakšanje da konstatuju da i kod studenata postoji kontinuitet fatalne nacionalističke politike, da oni ne nose zastave EU, da studenti za razliku od Vučića hoće da vraćaju Kosovo, da su ekološki fundamentalisti, da su klerikalni… E, sad se u te racionalizacije i alibije ne uklapaju studenti iz Novog Pazara koji pešače ka Novom Sadu za 1. novembar i komemoraciju žrtvama u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici.

Ako bismo bili cinični, mogli bismo reći da EU ne forsira Vučića da raspiše izbore zato što ovoga puta nije sigurna da će pobediti na njima. Praksa je pokazala da tektonskih promena ni 2000. ni 2012. nije moglo biti bez podrške Zapada, dakle i EU. I famozna “studentska lista” mora da uveri EU da je baš ona pouzdana alternativa, kao što je to 2011. uradila SNS i trasirala preuzimanje vlasti 2012.

Marta Kos je u martu izjavila da je “zadivljena energijom studenata”, te “da je ono što od Srbije zahtevaju demonstranti i studenti, isto ono što od Srbije zahteva Evropska komisija”. Te reči očigledno nisu impresionirale njenu šeficu Ursulu fon der Lajen koja nije javno (što bi jedino imalo efekta) podsetila Vučića na garancije koje je po uglavnom istim pitanjima dao Marti Kos. Da je preuzeo “hitne korake” koje je tražila Marta, to bi po roku trebalo da se u praksi pokaže već u maju ove godine. I u svom obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta na debati o Rezoluciji o Srbiji, Marta Kos je odlučno negirala tvrdnje srpskih zvaničnika da će Savet Evropske unije svojom odlukom blokirati isporuku gasa Srbiji. Oštrim tonom poručila je da su takve tvrdnje neistinite i da EU, naprotiv, podržava Srbiju u diversifikaciji energetskih izvora i priključenju evropskim mrežama. I još je ponovila opasku Vučića na konferenciji za medije sa Ursulom fon der Lajen u kojoj je izjavio da je EU strateški cilj Srbije. A one “tri do četiri nedelje”?