Neće. Prvo, ni ti sebe ne voliš takvu/takvog, a ni roditelji te nisu tako voleli. Mogu da te prihvataju takvog/takvu, ali je “nivo” ljubavi već ozbiljnija kategorija. Može te neko samo voleti u onom domenu u kojem su uloge komplementarne. Ljudi se ne zaljubljuju u stvarnu drugu osobu, već u predstavu koju imaju u glavi. “Mi ne volimo druge, mi volimo sliku koju imamo o drugima”, pisao je Marsel Prust. Zato je ta slika uvek deo našeg unutrašnjeg sveta, a ne stvarne druge osobe.
Neko te može prihvatiti sa svim manama i vrlinama, a prihvatanje i ljubav nisu isto. Meni mogu da se ne sviđaju osobine partnera, ali ću prihvatiti, iz ljubavi, podnosiću i ono što mi se ne dopada. Razlika između prihvatanja i ljubavi o kojoj ljudi govore je ogromna. Zrelost ljubavi nije u obožavanju, već u spremnosti da se nosimo sa nedostatkom idealnog.
Ljubav je briga o nekome, a ne ono što danas mislimo – obožavanje. Ne treba ni sebe ni drugog da obožavamo, već da prihvatimo i volimo (sve ono što možemo).
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
