Kada je Milan Mladenović 1988. pevao o tome kako „kad je gotovo, za mene znaj, tek tad je počelo”, vrlo je moguće da je mislio na nas koji opsesivno pratimo NBA. Na papiru, NBA sezona traje od oktobra do juna. U praksi, NBA ne miruje nikad.
„Liga američkih profesionalaca” je san snova svakog sportskog infodžankija. Ako nema utakmica, ima trejdova. Ako nema trejdova, ima slobodnih agenata. Ako nema slobodnih agenata, ima letnje lige. Ako nema letnje lige, ima vansezonskih slika sa Instagrama. A ako nema ničega od toga, onda upalite NBA TV i gledate snimak Čikago–Boston iz 1972. i Džerija Slouna koji se nadmeće sa Džerijem Vestom i Gejlom Gudričem. Ili čitate Vikipedijine članke o bivšim igračima. Ili lovite brojke po basketball-reference.com. Ili igrate NBA 2k u MyCareer modu i lomite glavu o sto zašto vam plej ne dodaje loptu a sami ste na liniji tri poena.
Suvereni kralj svih „mimosezonskih” aktivnosti je sasvim izvesno NBA draft. Ova godišnja smotra najboljih omladinaca, koji se znoje u „zelenoj sobi” dok čekaju da im komesar pročita ime i dodeli tim, često je uzbudljivija i napetija od samih finalnih utakmica koje joj prethode. Iako se draft tradicionalno održava u junu, pripreme za događaj kreću već par sezona unatrag. Razni profesionalni i amaterski skauti rangiraju igrače u popularne „mok draftove”, a navijači pažljivo prate mlade nade širom sveta i po društvenim mrežama i forumima naklapaju ko bi se to idealno uklopio baš u njihov tim.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
