Elementarnih nepogoda je bilo i biće, i nekada nemamo mnogo psihološke dobiti od toga da tražimo krive/odgovorne, dok pokušavamo da pronađemo smisao u hirovitoj prirodi – a ipak to radimo. Kao ljudima, razvijenoj i privilegovanoj vrsti, teško nam je da priznamo sopstvenu nemoć. Ponekada nam je lakše ako katastrofa, društvena ili lična, može da se predvidi, ponekada je teže.
Dok se čitava Crna Gora, a naročito centralni i južni deo, bori sa požarima, dok Vlada proglašava dan žalosti, ko zna koji po redu ovog leta, dok se u Podgorici oseća miris paljevine i pepeo leti kroz vazduh, Instagram mi, kao da zna (a verovatno i zna) nudi citat: „Morska oluja ne otkriva samo snagu broda, već i kapetana; tu se najbolje vidi ko zaista zna da upravlja a ko se samo nada mirnom moru.“
Ne znam ko je autor citata, ali shvatam da je on upravo ono što mi je trebalo da pročitam danas; ako smo nemoćni pred prirodom i besni na život, barem nam ostaje supermoć da angst pretočimo u reči.
I možda samo zbog toga pišem ovaj tekst; prvo sam se sama sa sobom dogovorila da ga neću pisati, nije moja oblast, ne znam kako se gase požari, osim onih metaforičnih, na kraju krajeva, psihoterapeut sam, držaću se u tekstovima serija i ponekada sporta, otići ću na plažu, neku na kojoj se ne oseća garež, ima ih. Onda je došla vest o čoveku koji je poginuo, i drugom koji je na intenzivnoj nezi, ljudima koji su, bez obzira na posthumna odlikovanja i dane žalosti, suštinski nevažni onim donosiocima odluka u belim košuljama.
SAVO PRELEVIC / AFP / Profimedia
To je mogao da bude moj komšija iz zgrade, vatrogasac, otac dvoje dece; to je mogao da bude bilo koji entuzijasta, bilo koji „dobar vojnik lošeg sistema“; bilo koji dobri (opet!) komšija koji je stigao na lice mesta pre svih vatrogasnih vozila i ministara (zbog rashodovanih vozila koja ministri ne voze, a vatrogasci ih voze; zbog nepristupačnih terena koje ministri ne poznaju, a mi ih poznajemo); bilo koji volonter koji ne zna da posledice gušenja od dima mogu nastupiti satima kasnije; i njima dugujemo ovaj tekst.
Njima, i onima – u belim košuljama – koji nisu kupili kanader. Imali su prečeg posla, a i na odmorima su.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
