Ako nismo imali dovoljno resursa, zašto ranije nismo zatražili pomoć? Zašto je za javnost kreirana slika da možemo sami da se izborimo sa vatrom? Da li su imidž predstavnika vlasti i sakupljanje političkih poena u još jednoj krizi zauzeli prvo mesto?
Zbog potpune i planske disfunkcionalnosti države, pouzdamo se u ljude na terenu, bez čije solidarnosti, obučenosti i posvećenosti bismo svjedočili puno većim tragedijama. A takvo žrtvovanje ima dugu tradiciju…
Svaka priča o požaru i prevenciji mogla se, zapravo, svesti na to da „olako držimo da do posledica neće doći“. A mogli smo, možda, da uradimo nešto, da smo samo priznali sebi da će do posledica, ipak, doći, da je sve ukazivalo na njih
