Svima nam je u životu ponekad potreban dr Haus jer svima nam se desi, kako bi on rekao, ne ono što zaslužimo, nego ono što nas zadesi. Tako to biva u životu.
Ali, kad se susretnete sa realnošću, shvatite da je nekad do dijagnoze mnogo teže doći, posebno ako imate tu nesreću da baš imate simptome koji liče na spektar različitih bolesti.Hausova čuvena rečenica “Nikad nije lupus” postala je paradigma za pogrešne dijagnoze, ali ne zato što u realnosti zaista nikad nije lupus, naprotiv, već zato što je to bolest sa brojim licima, sa sjajnom mimikrijom. Onaj ko ima nesreću da se razboli i uđe u sistem lečenja, shvati koliko to sve može da postane komplikovano – od jednog simptoma do toga da ponekad prođu i godine do pojave dijagnoze ili čak do toga da mu neko poveruje da ima ozbiljan zdravstveni problem (baš zbog ukrštanja simptoma). Nažalost, tada već bude prekasno i onda se konstatuje vrlo zapušteno stanje, a osoba je lutala od jednog do drugog doktora, sa gomilom papira.
Onaj ko se prošetao neurologijom, imunologijom, reumatologijom ili nekom sličnom klinikom, mogao je da se upozna sa tim spektrom bolesti koje nije baš uvek lako dijagnostikovati. Kažu da oko 10 do 15 odsto dijagnoza u vodećim svetskim zemljama biva pogrešno (na autopsijama se ispostavi i više), recimo za SAD je taj zvanični javni podatak 7,4 miliona svake godine u urgentnom centru, pa vi nekako procenite kako bi bilo na nekim drugim mestima.
Preopterećeni zdravstveni sistemi, sve manje lekara i stručnjaka, ponekad sve manje zainteresovanih, a još i nesreća da se možda ne uklapate u šablon iz knjige, sve to može da dovede do zakasnele ili pogrešne dijagnoze, kod nekih stanja vrlo ozbiljno, a po ceo medicinski sistem i veoma skupo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
