Danas je strašno moderno biti zauzet. Puno raditi, biti na sve strane, u gužvi, u haosu, sa mobilnim koji večito visi u trouglu ruku, očiju i ušiju. Ako nisi zauzet, onda verovatno džabalebariš. Ili se, prosto, ne trudiš dovoljno. Jedan od brojnih otrovnih trendova, ali ne samo trendova već i repera jednog celog mentaliteta koje nam je doneo kapitalizam, jeste tiranija radom.
Od istinski sumanutih recepata tipa – ako želiš da uspeš u poslu, ništa bez buđenja u pet ujutru i prolivanja kofe vode na glavu (ovo ne znam da li je u pet, mislim da je kasnije, kad ti „opadne fokus”, da izviniš), pa sve do čitavih životnih filozofija koje nam i roditelji revnosno prenose, poruka je ista: vrediš onoliko koliko si vredan.
Kad smo kod toga, da li vidiš kako reč „vredan” u našem jeziku ima dvostruko značenje? Vredno je ono što je dragoceno ili značajno, ali je vredan i onaj koji je marljiv, u smislu da puno radi i trudi se.
Postoji istraživanje (Bellezza, Paharia & Keinan, 2017) koje je pokazalo da se danas ljudi koji su stalno nedostupni i zauzeti percipiraju kao da su važniji i vredniji. Nije, međutim, oduvek bilo tako: nekada je dokolica bila luksuz elite. Smatralo se da samo ako si bogat možeš sebi da priuštiš da se igraš, zabavljaš ili da ti je dosadno.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
