Zdravlje

Najduži virus u istoriji svih virusa

Ovo je priča o ljudima koji su ostavljeni da se praktično sami bore sa hroničnim posledicama bolesti kovid-19 i za koje zdravstveni sistem u ovom trenutku nema odgovarajuće rešenje ili zatvara oči

/ Ilustracija Freepik
феб 06 2024, 05:00

Podeli

Sasvim je normalno da želimo da zaboravimo loše stvari iz prošlosti. Naš mozak ih potiskuje. Čak i ako činjenicu da je virus još tu (nije ni odlazio) potiskujemo, ima onih koje je pandemija promenila i koji ne mogu da zaborave. To su ljudi kojima je COVID-19 ostavio takve posledice po zdravlje i život da su ostali bez posla, partnera, prijatelja… Jer je COVID prešao u post-COVID pa u “long COVID” koji je ostavio “uspomenu” kroz dijagnozu sa kojom sada žive ili preciznije preživljavaju.

Taj život je težak i malo ko može da razume kroz šta prolaze, ne mogu čak ni mnogi lekari, tretirajući ih kao “umišljene pacijente”. Ovo je priča o ljudima koji su ostavljeni da se praktično sami bore sa hroničnim posledicama bolesti kovid-19 i za koje zdravstveni sistem u ovom trenutku nema odgovarajuće rešenje ili zatvara oči.

Katarina Marinković (27) jedna je od njih. Potpuno zdrava devojka, tek što je našla posao posle diplomiranja, preležala je kovid u novembru 2020. ali je osećaj sa simptomima pridružene infekcije ostao, zbog čega je dobila dijagnozu postkovida, koji je potom prešao u produženi kovid. Lutanje od lekara do lekara, raznorazne analize uz ograničen pristup lekarima specijalistima i ono “nema termina”, trajali su oko godinu dana uz napomenu “da nastavi sa uobičajenim aktivnostima” i pored toga što su se simptomi umnožavali, vreme prolazilo a ona postajala “sve više ograničena” i vezana za krevet.

“Svaki put kad bih došla kod lekara, rekli bi mi ‘to je oporavak, traje tri meseca’, pa posle nekoliko meseci kažu da je potrebno ‘šest meseci’, a kad nisam mogla da stojim bez hodalice, rekli su mi ‘a, pa to traje godinu dana’. Moj utisak je da naš zdravstveni sistem ne tretira pacijente koji pate od long kovida na odgovarajući način. Poslednja stanica na koju su me upućivali je psihijatar, ali nisam se dala. Dobijala sam svakakve odgovore na pitanja šta se sa mnom događa, od ‘ti si to malo umislila’, preko ‘preuveličavaš’, do pitanja ‘imaš li momka? To ti je hormonski. Zabavi se sa njim…’. Odbijali su me za neke osnovne analize u ’Batutu’, ’Torlaku’ i VMA uz reči da ne mogu da mi pomognu… Katastrofa!”

Poštovani, pročitali ste 1 besplatan članak.
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price