Kako je nastao virus koji je uplašio Evropu?

Iako ova priča dolazi sa Krima, i to ratnog Krima, ona nije vezana za aktuelnu situaciju u Ukrajini i Rusiji, već datira iz perioda jednog starijeg sukoba.

Krajem Drugog svetskog rata, tačnije 1944. godine, u vreme kada su se sovjetske trupe vraćale da pomognu u oporavku i kultivaciji ratom zapuštene zemlje, susreli su se sa, do tada nepoznatom, virusnom infekcijom. Iako su uzročniku dali naziv virus krimske hemoragične groznice, on je, prema dostupnim podacima, izolovan tek u junu 1967. godine. Tada se ispostavilo da je potpuno identičan virus otkriven i kod obolelog deteta u Demokratskoj Republici Kongo 1956. godine, ali izolovan samo nekoliko meseci pre sovjetskih naučnika. Međunarodni komitet za taksonomiju virusa 1973. godine, kako neki navode pod uticajem Sovjeta, dodeljuje naziv virus krimsko-kongoanske, a ne kongoansko-krimske hemoragične groznice, KKHG (engl. Crimean-Congo hemorrhagic fever, CCHF).

Ali vratimo se na sam početak, te zašto se ova priča piše baš sada. Asocijacija zapravo nije ratno stanje u Ukrajini, već su okidač trenutno brojna upozorenja javnosti o širenju smrtonosnog virusa van endemskih regija, i to ka zapadu i severu Evrope. Smrtonosnog do čak 40% onih koji se zaraze. A jedno od poslednjih većih žarišta i nije tako daleko od Evrope. Reč je o Iraku, mada se navodi i Namibija. Samo ove godine u Iraku je zabeleženo preko 100 novih slučajeva sa 13 preminulih. Tako, pored nesmetanog kretanja ljudi koji šire zarazne bolesti između različitih regiona, svedoci smo baš ovde i posledica klimatskih promena. To znači da one obuhvataju i promene u distribuciji vektora različitih infektivnih oboljenja, zbog čega zdravstvena javnost budi na oprez. U slučaju krimsko-kongoanske groznice reč je o krpeljima, ali je važno objasniti da ne učestvuju svi krpelji podjednako u transmisiji svake od zaraznih bolesti. Za KKHG dominantni, ali ne i jedini vektor, jeste krpelj iz roda Hyalomma.