O, čestiti apotekaru,
tvoj je otrov brz.
S poljupcem umirem.
Romeo, “Romeo i Julija”, Vilijam Šekspir, 1597.
Šekspir nam u svom verovatno najpopularnijem delu nudi rani primer poštenog farmaceutskog marketinga. Ubogi apotekar prodaje Romeu “dram” otrova, najverovatnije jedića ili natrijum-cijanida koji bi, kako tvrdi – ubio i dvadesetoricu. Nasuprot tome, istorija promocije i stavljanja farmaceutskih proizvoda u promet nije uvek bila tako iskrena, naročito kada je izazivala neželjene nuspojave koje je bolje bilo sakriti. Trebaće dosta modernih regulatornih reflektora da se osvetle sve strane odnosno efekti lekova, i to svetlo više ne smemo nikada ugasiti.
Stara koliko i civilizacija, uloga i profesija apotekara bila je jedno od onih zanimanja kojima promocija naizgled i ne treba. U doba u kojem su medije predstavljali lokalni dobošar i poneki proglas zakucan na drvetu, ili češće, poternica, teško je bilo preneti informaciju, a kamoli reklamu. Najvažniji je dobar glas, i preporuka samih pacijenata, reklo bi se. Ipak, još od davnina, ozbiljnu medicinu i farmaciju prati i njen mračni alter ego, nadrilekarstvo koje je mnogo ranije shvatilo važnost dobrog oglašavanja.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
