Ukoliko se ikada zapitate gde ste proveli ozbiljan deo svog života, tačnije čitavu njegovu trećinu, to bi bio krevet. Premda ova uvodna rečenica više zvuči kao reklama za dušeke, a mogla bi to i biti, činjenica je da trećinu života prespavamo. Kvalitet spavanja direktno se odražava na fizičko, psihičko i emotivno zdravlje, ali fiziologija sanjanja, kao pratećeg elementa ovog procesa do danas je ostala nedovoljno razjašnjena.
Snovi su bili izvor fascinacije za mnoge filozofe i psihologe. A sve kreće od teorije po kojoj su snovi poruke bogova ili predznaci budućnosti. Da li je onda poražavajuće konstatovati da često deluje da od ove teorije u svakodnevnom životu i nismo puno odmakli? Osim što je „tumačenje“ snova hobi zabave radi, ono je nažalost često i hobi zarade radi.
Premda se danas istraživanjem mehanizama spavanja i naučne pozadine snova najviše bave neuronauke, krajem 19. veka snovi su postali pre svega predmet proučavanja psihologa i psihoanalitičara. U „Tumačenju snova“, objavljenom 1900. godine, Sigmund Frojd je tvrdio da se sadržaj snova ne može shvatiti doslovce u svom izvornom smislu. Umesto toga je predložio koncept gde snovi potiču iz složenih psiholoških mehanizama koji nisu definisani mislima, osećanjima i sećanjima našeg tipičnog budnog iskustva. Tako Frojdova ideja „skrivenih značenja snova“ i „potisnutih želja“, a bez eksperimentalnih dokaza, i nije bila nova, već i prethodno već čvrsto utemeljena u popularnoj narodnoj psihologiji.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
