NE, NEMOJTE SKIDATI RUKAVICE
Mihajlo Pupin je bio čovek visoke socijalne inteligencije. Znao je da se prilagođava situacijama, kulturama, ljudima i okruženju u kom bi se našao. Zato je “završio” kao referenca i u knjizi Džona Kenedija o imigrantima koji su stvarali američku naciju
Samouvereno je izašao pred publiku. Ispred njega su bili članovi Bruklinskog instituta koji su došli da saznaju nešto novo o x-zracima, koje danas nazivamo Rendgenovim. Samo nekoliko meseci pošto je Vilhelm Konrad Rendgen objavio rad o novim zracima za koje se verovalo da mogu da promene mnogo toga u čovečanstvu. Samo se još nije znalo baš kako.
Ne, pred njima nije bio Rendgen.
Na binu je samouvereno, bio je to 24. mart 1896. godine, izašao profesor sa Univerziteta Kolumbija Mihajlo Pupin. Zvali su ga Majkl.
Osvetlio je svoju ruku zelenom svetlošću, pa je ruku stavio ispred crne kutije i samouvereno rekao: “Ja sada veoma lako mogu da vidim svoj skelet.”
Gledali su ga začuđeno, negde bi se možda ispustio poneki zvuk žamora, neko nije mogao da zatvori usta od uzbuđenja, a jedan novinar koji je prisustvovao ovom oglednom predavanju u svoju beležnicu zapisuje, doslovno: “Ovaj čovek izgleda kao da je zreo za ludnicu.”
***
Mihajlo Pupin je bio zanimljiv govornik. Umeo je da održi uzbuđenje kod slušalaca. Zato je i bio omiljeni profesor na Univerzitetu Kolumbija.
Ovo ogledno predavanje bilo je jedno od tih njegovih, u kojima bi ozbiljno naučno izlaganje obogatio mešavinom elemenata propovedničkih govora i stendap komedije. U kojima mu nisu bili strani ni autoironija ni odsustvo sujete.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
