Prvi deo novog feljtona, Velika priča Tibora Varadija, svedočanstvo o 20. veku iz ugla jednog od naših najpoznatijih pravnika. Svi nastavci biće objavljeni OVDE.
***
Kada istorija može da se pokaže prstom, to uvek bude nekako drugačije. Tako je i bilo tokom jednog dugotrajnog i temeljnog razgovora sa akademikom Tiborom Varadijem, bio je to malo drugačiji razgovor sa čovekom koga smo navikli da slušamo o temama kao što su status Kosova i proceduralna pitanja u međusobnim tužbama država nastalih u raspadu Jugoslavije.
To je bilo ovde, pokazao je kroz prozor svoje novosadske adrese – druga adresa mu je u Budimpešti gde sada već se može reći i decenijama predaje na CEU univerzitetu – kada je prebirajući po ličnoj arhivi naišao na naslovnu stranu „Njujork tajmsa“ s početka aprila 1999. godine na kojoj je u krupnom planu slika srušenog novosadskog mosta.
I životna priča Tibora Varadija, člana SANU, globalno priznatog stručnjaka za međunarodno pravo, i ne manje važno, književnika, svojevrsno je svedočanstvo o ovom našem 20. veku. Kao što je njegova porodična advokatska arhiva – na osnovu kojih piše priče i knjige – svojevrsna naša neispričana istorija.đ, istorija koju su pisali takozvani “obični” ljudi.
U novom feljtonu na Velikim pričama donosimo vam (veliku) pričuTibora Varadija, a povodom izlaska njegove nove knjge Konjski pasoš dodeljen istoriji (u izdanju Akademske knjige).
Čitajte u nastavcima životnu ispovest Tibora Varadija i odlomke iz njegove nove knjige.
***
“Možda će vam ovo biti zanimljivo da pogledate”, rekao mi je pružajući papir. Bila je to peticija s početka devedesetih godina, s početka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, da se ne kažnjavaju građani Srbije koji se ne odazovu na vojni poziv za ratište. Na tom papiru stajao je samo jedan potpis, upisano ime, polje za broj lične karte ostalo je prazno. Pisalo je ime Sajrusa Vensa, jednog od glavnih međunarodnih pregovarača.
“Normalno, nije mogao da upiše broj lične”, rekao mi je Varadi uz osmeh. “Bio je to simbolični čin podrške toj našoj ideji.”
I uloga Tibora Varadija, ministra pravde u Vladi Savezne Republike Jugoslavije za mandata Milana Panića, tako će reći godinama kasnije, bila je simbolična. Baš kao što je i Milan Panić simbolično bio premijer. Jer sva vlast je bila na drugom mestu, kod Slobodana Miloševića.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
