Srpska emigracija brani Stepinca

Četvrti deo ekskluzivnog istorijskog feljtona na Velikim pričama. Svi objavljeni delovi feljtona biće dostupni OVDE.

***

Na sastanke s Milanom Stojadinovićem, jugoslovenski konzul, koji sebe u svim izveštajima potpisuje kao Karlos, dolazi po jasnim uputstvima iz zemlje, koja kasnije s grupom obaveštajaca i poverenika studira na sastancima Juga. Kako kaže u izveštaju sa sastanka 3. decembra 1952. godine, s bivšim predsednikom vlade treba pričati o sledećem:

“Pitanje njegovog puta u Evropu i razlozi da se upozna sa aktuelnim događajima u zemlji, s akcentom na ekonomsku situaciju izazvanu poslednjom sušom. Upoznati ga sa novostima u vezi sa njegovom sestrom, primiti diskusiju u vezi sa bratom, ako je on počne na osnovi koja je još ranije precizirana, i postaviti sledeće zadatke po ustaškoj emigraciji: da deluje u pravcu ukidanja ustaškog ‘Radio časa’ i pruži proširene podatke o delovanju ustaške vlade u Montevideu, o čemu je na poslednjem sastanku govorio. Po srpskoj emigraciji: da utiče na emigrante koji vode list ‘Srpska zastava’, da ova piše više protiv ustaša, a da se u pisanju protiv FNRJ ograniči na najnužnije.”

“Pošto sam mu doneo tri flaše šljivovice on se našalio da jednu pošalje Peronu, dodajući kako je ranije došao do nekih kolekcija cigareta koje je poklonio nekim argentinskim ministrima. Pokazana mu je jedna kutija naše ’Makedonije’ i on je zamolio da ponudi cigaretama službenike u drugoj kancelariji”, počinje svoj izveštaj Karlos.