Kako pružiti ruku nekome ko je sa druge strane?
Istraumirani ljudi (narod) se ponašaju na određeni način, što se često protivi logici, normalnim tokovima razvoja, ponašanjima većine
Sve je trauma i gaslajting. I svi su narcisi
Zašto se frljamo psihološkim i dijagnostičkim terminima
Koliko traje oporavak od velikih životnih lomova?
Koja je to tačka do koje dođeš i kažeš: „Eto, prošlo je, sad sam okej”?
Šta nam je o našoj traumi poručio Gabor Mate
Trećeg i četvrtog maja tražio se odgovor, tražili su se krivci. A, onda je ekspert za traumu ušetao u epicentar, spreman da pruži odgovor...
Šta se dešava kad prestanemo da bežimo od bola?
Baš kao što je najbolji način da izađemo iz živog blata – da se opustimo i pustimo telo da prirodno pronađe oslonac – tako je i u psihološkom smislu prvi korak ka izlasku iz bola zapravo njegovo prihvatanje
Senna, odgovornost i naše balkanske traume
Najbolnija paralela je ona da se nikada niko ne smatra odgovornim, da se trka nastavlja, kao što se trka u Bolonji nastavila dok je Sena transportovan u bolnicu, da je čak, dok je on umirao, proglašen pobednik
Možemo li naći utehu i smisao posle Cetinja?
Glorifikacija oružja, glorifikacija moći koju barem nakratko počinilac ima, opravdavanje njegovih postupaka spoljašnjim okolnostima kakve god bile – to su sve narativi sa kojima moramo da se borimo kao stručnjaci i kao pojedinci i kao sistemi
Šta bi nam sada rekao Viktor Frankl?
Tragedije poput ove u Novom Sadu ne dese se samo jednom. One nastavljaju da se dešavaju i šire, kao otrov nakon ujeda insekta, u krugovima
Dani kad je sve mrak
Neki ljudi su paralisani, i to ih ne čini ni boljim ni gorim. Neki ljudi ne mogu tako brzo da prerade informaciju, ili ne mogu da je prihvate uopšte
Ne pitajte ljude “imaš li nekog”
Zašto neki ljudi (ne) biraju da ostanu sami?
Nije pitanje zašto one ćute, već zašto mi ćutimo
Primer te „zaglušujuće šutnje" bio je posle izveštaja o Telegram grupama u kojima se u našem regionu razmenjuju i prodaju incest i dečja pornografija, kao i slike majki, sestara, ujni i ostalih rođaka
„Baby Reindeer” je ogolio nevidljivi užas traume
Efekat koji serija ima na ljude je epski, od onih koji se suočavaju sa sopstvenom traumom, preko onih koji su zapanjeni posmatrači celog ovog nesvakidašnjeg fenomena, pa sve do onih koji se osećaju neprijatno pred celim tim ogoljavanjem
Kako se suočiti sa strahom
Nakon traumatskog iskustva i naš um postaje zastrašujuće mesto! U njemu žive sećanja na traumatični događaj. Ukoliko nismo „obradili i integrisali" traumatsko iskustvo, naš um ostaje mesto terora
Zašto svaku muku proglašavamo traumom?
Nemaš para? Trauma. Nemaš partnera? Trauma. Imaš para, nezadovoljan si? Trauma. To je sjajan način da skinemo krivicu sa sebe zato što nismo savršeni
Šest meseci posle “Ribnikara”, kako izlečiti društvo puno mržnje i razdora?
Za jedno društvo koje preživi traumu poput one koje se dogodila u maju u Srbiji, neophodno je da se u njemu smiruje diskurs, jer to pomaže ljudima da se oporave, rekle su za Nedeljnik američka psihijatrica dr Melisa Brajmer i norveška pedijatrica dr Sin Stensland, zamenica rukovodioca studije Utoja
Zašto zaboravljamo heroje i otimamo im i ulice i priče?
Umesto ličnih priča i svedočanstava sačekala me je postavka lišena svega emocionalnog i ličnog. Zašto smo odabrali da se ne sećamo tih ljudi i tih priča?
Kako smo preživeli i živeli posle ratova, nasilja i gubitaka
Resursi su naša (Velika) priča. To je priča onih koji su doživeli ratove, izbeglištva, logore, gubitke članova porodica, komšija i prijatelja, zlostavljanja u detinjstvu, fizičko i seksualno nasilje, društveno nasilje, poplave, zemljotrese, pandemiju i finalno masovna ubistva u „Ribnikaru“, Mladenovcu, Norveškoj i Americi
Tri mita o traumi: Teško je, ali možemo da izdržimo
Napravljeni smo da izdržimo. I biće boljih i gorih dana, ali će generalno biti bolje. Iako to sada možda ne deluje tako, ovaj udar će proći
