U sedištu NATO-a u Zaventemu rat više nije samo hipotetička mogućnost. Reakcija Rusije na teroristički napad u Moskvi u organizaciji islamskih terorista primorala je čelnike Severnoatlantske alijanse da podignu nivo gotovosti vojnih snaga na istočnoj granici Alijanse, pogotovo u pribaltičkim republikama, Poljskoj i Rumuniji.
Posebno je stavljen akcenat na protivvazdušnu odbranu. U Poljskoj već deluje mešoviti bataljon pod američkom vojnom komandom u čijem sastavu su Poljaci, Britanci, Rumuni i Hrvati, specijalizovan za protivavionsku odbranu. Sledeće nedelje biće održan sastanak ministara spoljnih poslova država NATO-a na kojem će se pored obeležavanja 75-godišnjice Alijanse i izbora novog generalnog sekretara – glavni kandidati su holandski premijer Mark Rute i rumunski predsednik Klaus Johanis – dodatno definisati plan delovanja na istočnim granicama.
U vrhu Alijanse strahuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da se odluči da testira vitalnost člana 5 Severnoatlantske povelje (napad na jednu zemlju članicu je napad na ceo NATO). Više od otvorene agresije na neku od članica NATO-a misli se na provokacije, poput poslednjeg u Poljskoj za vikend, ali i na ozbiljnije incidente budući da ulazimo u veoma burni predizborni period u EU, SAD i Velikoj Britaniji.
Očekuje se da će Rusija krenuti u veoma snažnu ofanzivu protiv Ukrajine zloupotrebljavajući teroristički napad islamista kao “casus belli”. Nije promakla promena retorike u Kremlju koji se više ne sakriva iza floskule o “specijalnoj vojnoj operaciji” i otvoreno govori o ratu. Period kada bi Rusi mogli da krenu u veliku ofanzivu, prema informacijama zapadnih obaveštajnih službi, jeste početak maja, odnosno oko pravoslavnog Uskrsa.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
