U sedištu NATO-a u Zaventemu rat više nije samo hipotetička mogućnost. Reakcija Rusije na teroristički napad u Moskvi u organizaciji islamskih terorista primorala je čelnike Severnoatlantske alijanse da podignu nivo gotovosti vojnih snaga na istočnoj granici Alijanse, pogotovo u pribaltičkim republikama, Poljskoj i Rumuniji.
Posebno je stavljen akcenat na protivvazdušnu odbranu. U Poljskoj već deluje mešoviti bataljon pod američkom vojnom komandom u čijem sastavu su Poljaci, Britanci, Rumuni i Hrvati, specijalizovan za protivavionsku odbranu. Sledeće nedelje biće održan sastanak ministara spoljnih poslova država NATO-a na kojem će se pored obeležavanja 75-godišnjice Alijanse i izbora novog generalnog sekretara – glavni kandidati su holandski premijer Mark Rute i rumunski predsednik Klaus Johanis – dodatno definisati plan delovanja na istočnim granicama.
U vrhu Alijanse strahuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da se odluči da testira vitalnost člana 5 Severnoatlantske povelje (napad na jednu zemlju članicu je napad na ceo NATO). Više od otvorene agresije na neku od članica NATO-a misli se na provokacije, poput poslednjeg u Poljskoj za vikend, ali i na ozbiljnije incidente budući da ulazimo u veoma burni predizborni period u EU, SAD i Velikoj Britaniji.
Očekuje se da će Rusija krenuti u veoma snažnu ofanzivu protiv Ukrajine zloupotrebljavajući teroristički napad islamista kao “casus belli”. Nije promakla promena retorike u Kremlju koji se više ne sakriva iza floskule o “specijalnoj vojnoj operaciji” i otvoreno govori o ratu. Period kada bi Rusi mogli da krenu u veliku ofanzivu, prema informacijama zapadnih obaveštajnih službi, jeste početak maja, odnosno oko pravoslavnog Uskrsa.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
