Kada pojedine osobe na prostoru bivše Jugoslavije sa podsmehom oslovljavaju Republiku Srpsku kao Republika Šumska, oni nesvesno daju kompliment ili žele prosperitet manjem entitetu u BiH. Na evropskim dvorovima, od srednjeg veka pa do praktično polovine 19. stoleća, švajcarska konfederacija je oslovljavana sa omalovažavajućim tonom kao “šumska država” (Waldstaat) a njeni stanovnici su apostrofirani kao “čobani”.
Dok se evropsko plemstvo podsmevalo seljacima u srcu Alpa, najveći evropski mislioci, počev od Makijavelija pa do Rusoa i Didroa, videli su u onome što se rađalo između nemačkih, francuskih i italijanskih poseda kao poseban model vladavine. Ruso je bio opčinjen prostodušnošću i poštenjem alpskih brđana koji su ostali imuni na urbanu zarazu koja se tih godina širila Starim kontinentom. Didro je skovao i maksimu koju će s vremena na vreme tokom poslednjih sto godina mnogi koristiti: “Sreća je biti Švajcarac”.
Koliko su Švajcarska i Srbija ili, ako hoćete, Švajcarska i Bosna i Hercegovina, različite, toliko su Švajcarci i Srbi međusobno slični. Indikativno je kako su gotovo istovetne osobine različitih naroda u različitim geopolitičkim kontekstima proizvele dijametralno različita društva i države.
Švajcarci su po svojoj prirodi izolacionisti, ubeđeni da su izabrani narod, u stalnoj fobiji da su okruženi neprijateljima i da se kuju zavere u Evropi protiv njih. Nekada su to bili habzburški carevi, pruski vladari, burbonski kraljevi, rimske pape, a danas je to “strašna” EU koja bi želela da nametne svoja pravila “slobodarskoj” i “nepokorenoj” Švajcarskoj.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
