“Trajna neutralnost Švajcarske je osnovni princip švajcarske spoljne politike. (…) Neutralnost Švajcarske se zasniva na humanitarnosti i orijentisana je na mirovna pitanja. Na taj način ona nastavlja tradiciju dobrih usluga i humanitarne pomoći. Stavljajući je u službu mira i prosperiteta, Švajcarska svoju neutralnost oblikuje u skladu sa zahtevima međunarodne solidarnosti.”
Navedeni odlomak iz kratkog teksta o švajcarskoj neutralnosti potiče sa zvanične internet-stranice Konfederacije. U švajcarskom ustavu se samo u dva paragrafa pominje obaveza Parlamenta, a zatim i Vlade, da sprovodi mere za očuvanje spoljne sigurnosti, nezavisnosti i neutralnosti Švajcarske. Neutralnost, dakle, jedan od najvažnijih državotvornih principa Švajcarske, ostavljena je u Ustavu nedorečena, i to nije slučajno: autori joj svesno nisu dali nijedan poseban paragraf, jer je neutralnost (ponovo citat iz istog teksta) “sredstvo za postizanje cilja”.
Mitski “argumenti” početke švajcarske neutralnosti smeštaju u srednji vek, jer Švajcarci od poslednjih ratova s Habzburgovcima u ranom 16. veku nisu ratovali ni sa kim. No, realno je švajcarska trajna neutralnost ozvaničena tek na Bečkom kongresu 1815. godine i zapečaćena par meseci kasnije Drugim pariskim ugovorom. Tada je dogovoreno i to da Švajcarska, ako neće da bude porobljena, ne sme učestvovati u ratu na strani bilo koje od zaraćenih velikih sila.
Humanitarna tradicija
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
