Sve veći uticaj milicija u Iraku

Tekst piše Adel Bakavan, tekst je iz Monde diplomatiquea. Više tekstova potražite na sajtu LMD-a na našem jeziku.

***

Irak je bio duboko iznenađen onim što se dogodilo 10. juna 2014. godine. Mosul, veliki grad na severu zemlje, osvojila je Organizacija Islamske države (OID). Vojska, antiterorističke snage, policija i drugi organi nacionalne bezbednosti očito nisu bili u stanju da se suoče sa nekoliko stotina džihadista. Pošto su doživeli potpuni debakl, tone vojne opreme pale su u ruke njihovom sunitskom neprijatelju. Bila je to nacionalna tragedija, praćena jednim opštim osećajem panike i poniženja. Tri dana nakon pada Mosula, Ali El-Sistani, najviši verski poglavar u Nadžafu – središtu iračkog šiitskog islama – izdao je fatvu kojom poziva narod da se vojno mobiliše i odupre ofanzivi „DAEŠ-a“ (arapski akronim za OID). Na hiljade mladih ljudi odazvalo se na ovaj poziv i pridružilo se već postojećim redovima milicije ili onima koji su se upravo formirali. Ovi dobrovoljci nisu ni pomišljali da se uključe u vojsku koja je izgubila kredibilitet. Da bi zadržala kontrolu nad pokretom, vlada u Bagdadu oformila je platformu pod nazivom Hašd El-Šaabi (Jedinice za narodnu mobilizaciju) kako bi okupila, organizovala i usmerila ove raznorodne milicijske redove. Tako je rođen „Hašd“, koji su neki irački političari rano opisali kao „novu republikansku gardu“ i time ga uporedili s elitnim korpusom iz vremena Sadama Huseina. Ova koalicija je suštinski doprinela pobedi nad OID, i trenutno vrši odlučujući uticaj na politički život u Iraku.