Četiri godine su prošle od početka ruske invazije.
U ranim jutarnjim časovima 24. februara krenule su preko granice kolone tenkova i borbenih vozila pešadije – bataljon za bataljonom. Na terenu su bile komande 11 od 12 ruskih armija.
Kremlj se nadao da će postići brzu i potpunu pobedu. Obaveštajnoj službi se verovalo da zna šta radi i da su dobro procenili prilike. U državnom vrhu verovali su da postoji politička podloga, da Ukrajinci jedva čekaju neku novu (prorusku) vlast, da niko neće imati volje za borbu, da će NATO da se zaljulja, EU podeli. U ruskom ministarstvu odbrane osećali su samouverenost – da podsetimo da je bivši ministar odbrane Sergej Šojgu proleća 2021. godine rekao da je formirana vojska u stalnoj visokoj gotovosti. U to vreme hvalili su se bataljonskim taktičkim grupama (BTG), sastavima ekvivalenta pojačanog bataljona u koji su ulazili delovi združenih taktičkih jedinica (brigada/puk) popunjene profesionalcima.
„To su oni koji su kada se pritisne dugme, u gotovosti da za sat vremena izađu kroz kapiju“, reče Šojgu.
Imali su u to vreme 168 takvih BTG. Više od polovine tih BTG bile su prvog dana rata potčinjene komandama 12 armija od kojih je svaka dobila svoj komad terena.
Sa severa na Kijev krenule su četiri armije, na severoistok Ukrajine sa težištem na Harkovu i kijevskom pravcu još četiri armije, dve sa Krima. Sa juga Donbasa jedna armija dobila je zadatak da ide duž Azovskog mora da se poveže sa armijom koja je sa Krima krenula iz kontrasmera. I jedna armija takođe sa Krima dobila je zadatak da prodre ka Hersonu. I da ne zaboravimo, još jedna armija nalazila se na tromeđi Belorusije, Poljske i Ukrajine, za svaki slučaj, ali nije prešla granicu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
