Od Laponije do Lampeduze, a u decembru verovatno i do Linee de Konsepsion, desnice svih provenijencija će vladati kičmom EU, koja polazi od Arktičkog kruga i završava se na obalama Mediteranskog mora. Ako tome dodamo da su CDU i CSU najjača politička formacija u Nemačkoj sa velikim izgledima da se vrate na vlast za dve godine, i da je Nacionalno okupljanje Marin Le Pen u novom uzletu u Francuskoj, dobija se kompletna “nevesela” politička panorama Starog kontinenta.
Nije prvi put da desnica dominira u velikoj većini evropskih država. Dešavalo se, čak i često. Kvalitativna promena je da se više ne radi o vladama ili vodećim političkim formacijama demohrišćanske, liberalne ili umerene desnice, već presvučene, umivene i pristojnije – zvuči kao oksimoron – ekstremne desnice.
U poslednjih godinu dana ekstremna, tvrda, suverenistička, ksenofobična, evroskeptična, konzervativna, homofobična i populistička desnica je odnela pobede u Švedskoj, Finskoj i Italiji i na putu je da osvoji vlast u Španiji na sledećim parlamentarnim izborima krajem godine. Na transverzali su već godinama dobro usidreni na vlasti poljski kleropopulisti Jaroslava Kačinjskog, mađarski suverenisti Viktora Orbana i austrijski narodnjaci koji su u poslednjih deset godina od partije desnog centra postali stranka čiste desnice.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
