Svet

Francuska je opet ljuta: Giljotina za Makrona

Reforma penzija je prokletstvo gotovo svih predsednika Pete republike, bilo da se radi o Fransoa Miteranu, Žaku Širaku, Nikoli Sarkoziju ili Fransoa Olandu i Emanuelu Makronu

Foto Fabien Pallueau/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
apr 03 2023, 12:28

Podeli

Možda su Francuzi prestali da čitaju Viktora Igoa, ali mali Gavroš je deo njihovog DNK. Vrlo malo njih zna napamet Gavrošovu pesmu iz „Jadnika“:

On est laid à Nanterre,
C’est la faute à Voltaire,
Et bête à Palaiseau,
C’est la faute à Rousseau.

Je ne suis pas notaire,
C’est la faute à Voltaire,
Je suis petit oiseau,
C’est la faute à Rousseau.

Joie est mon caractère,
C’est la faute à Voltaire,
Misère est mon trousseau,
C’est la faute à Rousseau.

Je suis tombé par terre,
C’est la faute à Voltaire,
Le nez dans le ruisseau,
C’est la faute à Rousseau.

Ali je nose u sebi kao prometejsku vatru, naroda koji je svoju istoriju, svoj nacionalni identitet gradio na revolucijama, na idejama Voltera i Rusoa, na mitu o Napoleonu, na barikadama kao na slici “Sloboda vodi narod” Ežena Delakroa.

Francuska svoje zvezdane momente ili napretke nije realizovala kroz reforme društva već kroz revolucije i demonstracije. Razlika je u tome što su se nekada revolucionari borili za slobodu i prava i napadali su zatvore da oslobode saborce, danas se bore da sačuvaju privilegije, stečena prava i napadaju bankomate i razbijaju izloge luksuznih prodavnica, neko iz obesti, neko iz koristi.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price