Bibi Netanjahu, jevrejski Milošević

Pisati ili pričati o jevrejsko-palestinskom sukobu već decenijama znači izložiti sebe napadima i jedne i druge strane. Prihvataju se samo “partizanske istine” a svaki pokušaj objektivnosti i saopštavanja neprijatnih činjenica doživljava se kao napad i svrstavanje na protivničku stranu.

U celoj priči najveći stradalnici su Palestinci. Nalaze se između čekića i nakovnja. S jedne strane su izloženi napadima izraelske vojske koja želi da uništi Hamas, a s druge ih teroristička organizacija zloupotrebljava kao ljudski štit da bi preživela i optužila Izrael za genocid što je prvi korak ka izolaciji Tel Aviva i njegovom uništenju. Lideri Hamasa, od ubijenih do aktuelnih, u međusobnim razgovorima ponavljaju refren: što više ubijenih Palestinaca, to bolje.

Insistiranje premijera Benjamina Netanjahua i njegovih koalicionih partnera na ugroženosti opstanka Izraela napadom Hamasa, te da je rat u Gazi pitanje života i smrti za državu, bezobzirna je propagandna manipulacija sa ciljem da se opravda svaki potez Netanjahuovog kabineta: ako se boriš da preživiš, onda je sve dozvoljeno i legitimno.

Potpuno uništenje Hamasa je fantazija i to se neće dogoditi, osim ako neko ne uništi Katar i Iran – a to je tek naučna fantastika. Priča o eliminaciji Hamasa, kao cilju vojne kampanje, ukazuje da je Netanjahu pod kontrolom lidera ekstremne desnice bez čijih glasova ne bi imao većinu u Knesetu.

Sledeći redovni izbori predviđeni su za jesen 2026. godine, pitanje je da li Izrael može sebi da dozvoli luksuz da još godinu i po dana na njegovom čelu bude trojka Netanjahu – Smotrih – Ben Gvir. Jedina mogućnost da dođe do prevremenih izbora je da sugestija sa prizvukom naređenja stigne direktno iz Bele kuće. Netanjahu i njegova ekipa strahuju da bi Tramp mogao da obustavi ili uspori isporuke oružja a EU uvede ekonomske sankcije. U toj situaciji, opstanak Izraela bi zaista bio doveden u pitanje ali to ni Vašington a ni Brisel, ili bolje reći Berlin, ne žele.