Kada košarkaši Partizana izađu na parket Blaugrane, sa druge strane, u dresu Barselone, biće jedan specifičan tip. Riki Rubio je od detinjstva bio u stanju da menja košarku. A onda kada je ona promenila njega i učinila ga nesrećnim, ponovo je dao primer drugima – odlučio je da se povuče. Tim povodom napisan je ovaj tekst i objavljen tokom Mundobasketa. Danas na njega podsećamo jer je Riki uzeo još jedan napad. Na svoju i sreću svih nas…
Na broju 66 u ulici Kasteljana u Madridu, radio je tip za koga su govorili da je zapravo duh koji je pobegao iz lampe, vezao leptir mašnu i uspeo da proda trik sa razvlačenjem žvake. Niko je nikada nije razvlačio kao on. Oni koji nisu razumeli šta govori osećali su po boji glasa, po dinamici njegovog tonaliteta, da je u pitanju nešto veliko. Oni koji su ga razumeli, bili su srećni jer slušaju velikana.
Veliki uspesi i generacije koje ih postižu oduvek generišu narative od kojih neke odbacimo kao bezvredne, a neke prigrlimo i ne puštamo ih. Možda i ključnu ulogu u tome igra način na koji su ispričani. Andres Montes, legendarni španski sportski komentator, nije imao zadatak samo da širi narativ o jednoj posebnoj generaciji u dresu Furije. On je svojim radom postao neodvojivi deo tog narativa.
Za desetogodišnjicu njegove smrti, neki od najboljih igrača koje je ta zemlja dala u ovom veku, prisećali su se kako je Montes obeležio njihove živote. Gasolovoj generaciji bio je simbol novinarstva, generaciji koja danas nosi dres Španije bio je simbol detinjstva, a za jednog tipa koji je povezao generacije, ostao je „glas košarke“.
Tom tipu dao je i nadimak – Ricky Business.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
