Pet stvari koje smo naučili posle velike pobede Jokića nad Lebronom

Ako bi se stavila na stranu neizostavna euforija jer je jedan naš košarkaš ušao u veliko finale NBA lige – nije obavezno, naravno, opravdano je i što bi rekli legitimno uživati u takvoj euforiji u kojoj se jedna na drugu naslažu teze o srpskoj košarci kao najboljoj na svetu, Jokiću protiv kog je bio uperen ceo američki sistem profesionalnog sporta (a nije, baš naprotiv) koji je za cilj imao da progura Lebrona Džejmsa u finale – kada bismo pokušali da dobijemo racionalnu sliku i kada se emocije izostave iz analize. ostaje utisak da je ovo bila jedna čudna utakmica kojom su Denver Nagetsi “pometlali” velike Lejkerse (4:0 u pobedama) predvođene jednim od kandidata za GOAT-a ove igre.

Ne samo ova poslednja utakmica, cela serija je bila takva – jako čudna. Drugačije i ne može, valjda, kada Lebron i Džoker zamene uloge. Mnogi su ovu finalnu seriju Zapadne konferencije poredili sa onom iz “babla” 2020. godine, kada su Lejkersi slavili 4:1. Tada su Nagetsi bili slomljeni u prvoj utakmici trojkom Entonija Dejvisa u poslednjoj sekundi, čime je završena neizvesnost i te utakmice i cele serije. Jer Nagetsi su bili neiskusna ekipa u plej-ofu – pre svega prvi dvojac tima Jokić i Marej – i delovalo je da svaki njihov napor da iskorače iz svoje kože, svaki put kad podignu letivcu svojih mogućnosti, Lejkersi to bez mnogo znoja neutrališu.

Ovog puta situacija je bila obrnuta. Okej, nisu to isti Lejkersi, umesto Dvajta Hauarda je Hačimura, što je već mnogo više vazduha za Nikolu Jokića, kao što ni Jokić nije isti, već je tri godine i dve MVP sezone (neki kažu i tri) stariji, iskusniji i – bolji. U kategoriju košarkaških bizarnosti se može smestiti utisak da su ovi Lejkersi, koji nisu isti kao oni šampionski, ali i dalje su predvođeni Lebronom i Entonijem Dejvisom, delovali kao nedorasla ekipa koja ima navođenje da igra iznad svojih mogućnosti, ali ih protivnik bez mnogo znoja neutrališe.