Bio je to prvi pravi dres koji sam imao, prvi originalni, kupljen u radnji ispod “Marakane” u koju me ujak odveo kao u Diznilend; i nikad mi taj dečak nije objasnio zašto se u jesen 1990. odlučio baš za broj 2.
Verovatno nema navijača Crvene zvezde koji ne zna napamet da izdeklamuje najboljih 11 iz ekipe koja je osvojila Kup šampiona (a složićemo se i kada su izašli na teren – ne u Bariju, pre 32 godine manje tačno jedan dan, nego u Minhenu), ali malo koji, ma nijedan od njih, možda ni najbliža familija momka iz Titograda, ne bi nosila dres Duška Radinovića.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
