Bio je to prvi pravi dres koji sam imao, prvi originalni, kupljen u radnji ispod “Marakane” u koju me ujak odveo kao u Diznilend; i nikad mi taj dečak nije objasnio zašto se u jesen 1990. odlučio baš za broj 2.
Verovatno nema navijača Crvene zvezde koji ne zna napamet da izdeklamuje najboljih 11 iz ekipe koja je osvojila Kup šampiona (a složićemo se i kada su izašli na teren – ne u Bariju, pre 32 godine manje tačno jedan dan, nego u Minhenu), ali malo koji, ma nijedan od njih, možda ni najbliža familija momka iz Titograda, ne bi nosila dres Duška Radinovića.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
