Latinski izraz sacrificium izveden je od izraza u čijem su temelju dva korena – sakralno, sveto sa jedne i izvršiti sa druge strane. Žrtvovanje je tako, od najranijih vremena, vršenje nečega svetog. U dva najveća egipatska muzeja na svetu koja sam posetio, čitavi spratovi posvećeni su smrti i načinu na koji su ljudi sahranjivani. Često su ti obredi bili praćeni žrtvovanjem. Postoje zapisi o tome da je u antičkoj Grčkoj, ali i mezoameričkim civilizacijama, žrtvovanje bilo redovno praktikovano. Monoteističke religije, taj su izraz i teorijski i praktično umnožile – žrtvovanje života, žrtvovanje zadovoljstava, žrtvovanje fizičke blagodeti, žrtvovanje slobode…
Kako je taj izraz ušao u sportski diskurs, tako se promenilo i shvatanje onoga što od sportista želimo da dobijemo kako bismo ispunili sopstvene želje, lične frustracije, ne pitavši šta košta. Naprotiv – insistirajući na nečemu, „koliko god koštalo“.
Tako su oblikovana očekivanja. Tako je oblikovana profesionalna stvarnost čitave jedne grupe ljudi, a društvene mreže su tu stvarnost dodatno otežale jer svako ko lako postavlja očekivanja, još lakše shvati da su izneverena, koliko god sumanuta bila.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
