Negde oko sredine filma pijana Amy Winehouse neplanirano završava u domu svoje voljene bake. Baka joj tom prilikom kaže – “You stink of booze and fags”, a ispod ide titl “Smrdiš na piće i homiće”. Oslanjanje na gugl translejt umesto na prevodioca na stranu, ali ovaj primer simbolično može da posluži da razumete razmere “izgubljenosti u prevodu” između onoga što je bio život Amy Winehouse i onoga što je mogao da bude, tj. postao film o tome.
Okej, siguran sam da niko od nas nije ni očekivao da će bajopik o Amy Winehouse biti naročito dobar film. Ali sumnjam da je iko baš očekivao da će jedina sličnost između života i filma biti to u kojoj su meri i jedan i drugi totalni raspad.
Okejokej, filmske biografije muzičara nikada i nisu bile posebno uspešni ili dobri filmovi, naročito ne poslednjih godina, kada je to postala praktično jedna industrijska grana Holivuda i sem ubiranja para od nesrećnih fanova, nema tu nikakvog posebnog cilja. Naročito ne kreativnog.
Kada je u pitanju Amy Winehouse, stvari su u startu stajale još gore. Vi možete da kažete da je (i) “Frank” sjajan album, da nema bolje obrade od “Valerie”, da je njen duet sa Nasom kvintesencija modernog soula, ali Amy Winehouse je za života kreirala tek nešto malo više od pola sata briljantne muzike, koju je stavila na album “Back To Black”. Ali to joj je bilo sasvim dovoljno da je istorija moderne pop muzike pamti za vjeki vjekov.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
