Na jednoj večeri u Beloj kući, tadašnji predsednik SAD Bil Klinton šalio se s novinarima o tome kako je “greške su počinjene” jedna od najpopularnijih i najomiljenijih fraza; obična rečenica u pasivu, kojom se skida odgovornost s odgovornih. Iako ju je i sam Klinton obilato koristio (čak i za bombardovanje kineske ambasade u Beogradu), na sajtu Američkog predsedničkog projekta tvrdi se da su je od američkih predsednika najviše upotrebljavali Ronald Regan i Ričard Nikson.
Teško je očekivati da će političar priznati grešku čak i kad deluje da to čini. Ali, “kao pogrešiva ljudska bića, svi smo skloni da se opravdavamo i izbegavamo da prihvatimo odgovornost za svaki postupak koji se ispostavi štetan, nemoralan ili glup”, kako pišu Kerol Tavris i Eliot Aronson u “Uvek u pravu – Svi greše, ali ne i ja” (Psihopolis, 2010). Većina nas nikada neće biti u prilici da donese odluku kojom će uticati na život ili smrt miliona ljudi, ali bez obzira na to jesu li posledice naših postupaka beznačajne ili tragične, većini je teško, ako ne i nemoguće da izgovori: “Nisam bio u pravu. Napravio sam veliku grešku.” I što su veći interesi – bilo emocionalni, novčani ili moralni – teže je priznati grešku.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
