Veliki broj čitalaca je imao ili ima decu koja pohađaju osnovno ili srednje obrazovanje. Svakog dana imamo uvid u njihovo učenje za školu. Najčešće smo fokusirani na sadržaj onoga što se dešava sa našim učenicima – šta imaju za domaći, kada je sledeći kontrolni ili pismeni zadatak, iz kojeg predmeta će biti ocenjeni narednih dana i slično. Naša pažnja je, iz razumljivih razloga, posvećena tim detaljima. Te različite mini kritičke situacije dođu i prođu, a nove dolaze. Zbog tog kontinuiranog fokusa na te prolazne detalje ne uspevamo da se odmaknemo od njih i da sagledamo širu sliku.
U sagledavanju šire slike treba nam distanca. Jedna dobra metoda za sagledavanje šire slike može biti igra pretvaranja da ste ona poslovična osoba sa Marsa. Kada bismo kao Marsovci, koji ne mogu da razumeju sve detalje koji su nama važni, posmatrali krupnu sliku onoga što je tipična aktivnost učenja naših učenika u školi, šta bismo videli?
Videli bismo da postoje neke knjige koje deca nisu izabrala i/ili sveske u kojima su deca nešto zapisala u školi. Videli bismo da deca čitaju te knjige i sveske i da to čine sa mukom i naporom. Uočili bismo da se to čitanje ponavlja veći broj puta i svaki put se čita isto i na isti način. Sa ponavljanjem te aktivnosti upalo bi nam u oči da se u tom cikličnom ponavljanju nešto ipak menja. U početku dete je bilo fokusirano na tekst, a sa svakim ponavljanjem dete uspeva da reprodukuje tekst bez gledanja u knjigu ili svesku. Kao Marsovcima bi nam verovatno upalo u oči da su deca pod stresom i da im ne prija ta situacija.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
