Bila je dreka, buka, haos. Pale su teške reči, ali je usledila najteža od svih – tišina. On je “spustio” loptu, ona je digla zid. Kako? Vrlo jednostavno, rekla je – nije mi ništa.
“Dešava se da ponekad zaćutimo nakon svađe ili u toku nje. Nekada je ta tišina poželjna kako čovek ne bi rekao nešto za čim bi požalio kasnije. Međutim, kod tretmana tišinom namera onoga ko ćuti potpuno je drugačija. Onaj ko ćuti duže vreme zapravo pokušava da kazni onog drugog. Poruka koja se krije iza toga je: ‘Moja pažnja i moj govor su važniji od tebe. Toliko si me uvredio nekim svojim postupkom da ti sada ne vrediš kao osoba moje reči. Treba dobrano da se iskupiš ako želiš da ponovo dobiješ moju pažnju i reč’”, priča pedagog i psihoterapeut Biljana Ćulafić.
Nije ta tišina ona o kojoj peva Bajaga. Nije ni nalik tim stihovima jer, prva noć tišine traje nikad duže i nema onog ko je ne bi skratio. To je tišina nikad punija, u kojoj se oseti napukli kanap spreman da pukne od tenzije. A onaj ko kanap zateže, on usne steže, režući u sebi ono što se samo kaže. Iz ugla posmatrača, reklo bi se da ne postiže ništa, ali – šta bi želeo da je postigao time?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
