Pročitajte (i pogledajte) prethodne nastavke, „Ko smo kada volimo“ i „Ko smo kada bežimo“.
***
Razgovarajući sa ljudima, počeo sam da primećujem priče koje se možda i ne uklapaju u savremene savete o životu. To su priče o ostajanju, ne priče o ohrabrujućim samosvesnim odlascima. Ljudi ovih priča nisu ljudi koji su odlučili da trpe, niti da se prepuste, nego ljudi koji su ostali sa željom da ne pobegnu. Ne bezgranično niti po svaku cenu, ne tako da im menjanje postane život, nego tako da ne odustaju lako od nečega što im je suštinski važno — od sopstvenih izbora i iskustva koje su oni doneli.
Naravno, svaka bezgraničnost je opasna i zdravo je imati mesta sa kojih se jednostavno odlazi. Neophodno je znati da svako od nas zna gde je tačka na koju ako stane mora reći: ,,Dosta“. I povući liniju.
Ali u životu se ne traži samo, nešto se u životu i gradi.
Da li se danas mnogo toga lako menja: posao, grad, ljudi, brak, domovina i komšiluk? Izostanak kontinuiteta. Da li je baš sve zamenjivo?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
