Provela sam sedam dana u prirodi, bez buke, žurbe i konstantnog proveravanja telefona. Obratila sam pažnju na to koliko se krećem, šta jedem, šta čitam i kakve sadržaje unosim u svoj um. Ono što me je najviše iznenadilo nije bilo to koliko mi prija sporiji ritam, već koliko mi je teško da budem blaga prema sebi.
U tišini, bez spoljašnjih distrakcija, mnogo jasnije čujete unutrašnji glas i shvatite da taj glas često nije nežan. Što više razmišljam o konceptu saosećajnosti, to sve više uviđam da je ona je praksa, svakodnevna, svesna, ponekad i neprijatna praksa.
Šta je zapravo samoosećajnost?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
