Naravno da će ljudi pre biti za zdravlje nego za trovanje. Na direktno pitanje Demostata u poslednjem, septembarskom, istraživanju – Za koga biste radije glasali, za partiju koja se zalaže za zaštitu životne sredine ili za partiju koja se zalaže za izgradnju privrednih objekata čak i onda kada oni loše utiču na životnu sredinu? – za onu koja se zalaže za zaštitu životne sredine izjasnilo se 74 odsto ispitanika, dok se samo 9 odsto izjasnilo za onu koja se zalaže za izgradnju privrednih objekata čak i kada oni loše utiču na životnu sredinu.
To važi i za kopanje litijuma; ako se stvar svede na dilemu – zdravlje ili trovanje. Danas je zaštita životne sredine bitnija, za razliku od vremena titoizma i socijalizma kad su bila bitnija radna mesta, a što potvrđuju i istraživanja sociologa Srećka Mihailovića, glavnog istraživača Demostata, koja je on radio u obe epohe.
Generalno, direktna pitanja tipa – Da li ste za iskopavanje litijuma?, Da li je u Srebrenici bio genocid?, Da li je Kosovo Srbija? – ne pokazuju pravu sliku društva i javnog mnjenja jer ćete zbog sugestivnosti pitanja dobiti očekivane odgovore. To što većina građana Srbije misli da u Srebrenici nije bio genocid, ne znači da većina Srba podržava ratne zločine učinjene od strane srpske vojske i paravojske i politiku koja je do njih dovela. Kao što među ispitanicima ima onih koji ne podržavaju zločine ali podržavaju politiku koja je stajala iza njih.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se