Da li se danas iko seća kako je na parlamentarnim izborima 2007. godine, tadašnja Srpska radikalna stranka, promovisala slogan „50% + tvoj glas“ ili kako je Aleksandar Vučić na predsedničkim, deset godina kasnije, govorio da su ti izbori borba njih deset protiv njega jednoga?
U pozadini oba slučaja stoji razumevanje – ili makar podsvesni osećaj – da se vlast na izborima najlakše menja u takozvanoj referendumskoj atmosferi, koja se ne mora uvek tako imenovati, ali se stvari moraju postaviti i pojednostaviti – da li si za to da „ovi i dalje vladaju“.
Radikali 2007. godine nisu bili previše efikasni, pošto su na tim izborima podigli svoj saldo za jedan odsto (malo manje od 30 odsto, daleko od 50), ali su vešto probali da se predstave kao jedina opcija protiv „dosmanlijske“ vlasti. Vučić je bio manje vešt – jer je i političkim analfabetama jasno da deset kandidata sa „druge strane“ cepkaju glasove, dok su svi koji su i blizu vlasti podržali („zalegli“) za Vučića, koji je toliko bežao od drugog kruga, da se govorilo da je za svaki slučaj objavio rat i „krugu dvojke“, plašeći svoje glasače „onima koji ispijaju espreso i točeno pivo“. Ali je svakako bio efikasniji i izbegao drugi krug za koji se opozicija spremala, tako da su se i „najgrađanskije“ orijentisani glasači psihički pripremali kako da zaokruže na listiću ime Vuka Jeremića, koji je na kraju imao samo četiri odsto glasova, ali to je već priča o zrelosti neke druge, ranije opozicije.
Izbori koji su pred nama imaju za lajtmotiv pitanje referendumske atmosfere, dakle te situacije u kojoj se stvari maksimalno pojednostave i postave pred glasače – da li hoćete „ovo“ ili nećete.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
