Ako pogledamo perspektive takozvane alternative (opozicije), izgleda da sve i dalje mnogo više zavisi od Vučićeve političke racionalnosti nego od snage opozicije koja ispisuje nove stranice ovdašnje raskolničke kulture. Relativno uspešna koalicija “Srbija protiv nasilja” odlazi u prošlost. Vučić se još jednom pokazao kao vešt tehnolog fragmentacije.
Dok ovo pišemo, veće partije opozicije, pre svega Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa i Nova DSS Miloša Jovanovića, odlučile su se za bojkot. Ko veruje u bojkot ohrabrenje i pouke može naći u knjizi “Zapisi o lažnim demokratama” Nikole Miloševića.
Na promociji knjige 2007. Kosta Čavoški je govorio o “obrascu opozicionog delovanja” i istakao da je Nikola Milošević pod izrazom “lažne demokrate” ciljao na one koji su, izlazeći na neravnopravne i nepoštene izbore, davali legitimnost režimu Slobodana Miloševića. Upravo su Nikola Milošević i Kosta Čavoški bili prvi disidenti Demokratske stranke.
Napuštajući je, osnovali su Srpsku liberalnu stranku. Za njih je važilo pravilo da nema tih izbora koje će Slobodan Milošević organizovati a na koje će oni izaći. I tako je bilo. E sad, stiče se utisak da Đilas, Ponoš i Jovanović nemaju baš tu vrstu rigidnosti. Oni bi izašli na izbore ali kad se steknu još malo bolji uslovi uz jedinstven, permanentan, pritisak na vlast. Može na jesen. Iako, valjda, i oni znaju da na jesen ništa ne bi bolje bilo što se uslova tiče.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
