Politika

Crnogorsko iskustvo, Vučićev “treći put” i Titov recept za srpsku opoziciju

Koliko je Vučić pobrao simpatija od "kolektivnog Zapada" povodom njegove kosovske kompromisne politike, toliko je, s kontrastrane, pojačao gard prema medijima koje ne kontroliše i partijama koje sebe ne vide u Narodnom pokretu

Foto BETAPHOTO / Sipa Press / Profimedia
apr 17 2023, 06:00

Podeli

Prijatelj iz Crne Gore koji se razume u političke procese mi kaže da Crna Gora više nije “podeljena država” kakva je bila, i da više nije, kakva je bila, “stabilokratija”. On mi kaže da se zaista ostvarilo proročanstvo – “kad Milo bude pao sa vlasti, na Vračar će u aprilu padati sneg”. I to nije bila prvoaprilska šala. Ni padanje Mila, ni padanje snega. U toj eshatološkoj crnogorskoj noći, poraza Mila Đukanovića i pobede novog crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, osetio sam izvesnu nelagodu jer Srbija je te izbore pratila opsesivno, prenaglašeno i pomalo infantilno. Na svim bitnim TV kanalima specijalne emisije, ponegde i celovečernje. Retko gde je bilo mere i dostojanstva. I taj utisak opsesivnosti i fascinacije Crnom Gorom ne može mnogo da racionalizuje tamošnji broj i položaj Srba, specifični odnos povezanosti dve države i fenomen Mila Đukanovića.

U toj opsesivnosti, provučićevski analitičari napadno su crnogorske predsedničke izbore uguravali u nekakav narativ koji je tobože i zvanična Srbija “konstruktivno” formirala. Srpska opozicija je čežnjivo gledala sinergiju antiđukanovićevskih partija, dok je dobar deo građana bio prikovan uz televizore ne samo iz razloga što ih Crna Gora interesuje. Već i zato što takav stepen demokratije ne postoji u Srbiji. Crnogorska izborna noć se gledala u Srbiji kao programi zapadnih televizija ko je antenom mogao da ih uhvati iz komunističkih zemalja. I neke domaće TV dale su oduška pa su crnogorske izbore pratile kako bi pratile srpske kad bi bili takvi, sa takvim standardima. Crna Gora je očitala lekciju Vučićevoj Srbiji iz demokratije.

Standardi koje Srbija nema su i TV duel svih predsedničkih kandidata pred prvi krug izbora, i posebno šlager – TV duel Mila Đukanovića i Andrije Mandića, takođe pred prvi krug. U Srbiji je nezamislivo da Vučić ide skupa sa svim kandidatima pred prvi krug na TV okršaj (to je i standard u Hrvatskoj), kao ni pojedinačno sa bitnim konkurentom. Naprednjaci će reći da bi Vučić pred drugi krug išao u TV duel (kao Milo sa Milatovićem). Doduše tog drugog kruga u Srbiji nije moglo biti ne samo zbog izborne patologije, već i realno što bi Vučić verovatno i bez te patologije i Sašu Jankovića i Zdravka Ponoša pobedio u prvom krugu. Ali stvar je principa, demokratske kulture i snage opozicije da se ide u TV duel pred prvi krug sa svim predsedničkim kandidatima kao u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price