Rečenicu “Meni je glavni zadatak da napravim pesmu koja će ostati”, pročitala sam na, recimo drugoj ili čak trećoj strani koju “Google” nudi kada ukucate “Đorđe Balašević”.
A kucala sam “Đorđe Balašević” za potrebe ovog teksta, koji je jedan od retkih tekstova koji nisam unapred osmislila, čije sve delove nisam pažljivo unapred odredila, pa ih potom samo “filovala” sadržajem”.
Razgovarajući pre par nedelja sa onima do kojih ovaj tekst dolazi pre nego što dolazi do vas koji čitate i dogovarajući se o budućim temama, samo sam rekla “Balašević? Godišnjica mu je sad nekad u februaru.” i dobila sam zeleno svetlo.
Trebalo je samo početi, a tu su mi, nekako, po logici stvari, bili potrebni neki biografski podaci.
Uvek se počinje tako. Rođen tad. Živeo tu. Umro tad. Ali to već znate. Znate kad je rođen, znate gde je živeo, znate da se ove godine navršava tri godine od smrti. Ali, zašto bi iko čitao takav tekst, tekst kakvih, kada se pomenuto ime i prezime unese u “search bar”, ima baš dosta na prvih par “Google” stranica?
Zašto bi iko prolazio kroz iste sintagme, iste rečenice, iste motive, kada to već – postoji?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
