Dragi Uroše,
Moram ti priznati, kada sam počeo da pišem ova pisma, nisam očekivao da ćemo razviti pravu korespondenciju. Inicijalno, osmislio sam ovaj dopisnički format kao način da razbijem blokadu o tome kako bih mogao da napišem nešto o par omiljenih ploča koje raubujem već decenijama – međutim, pošto si ti odgovorio, ispade sad da imamo kvalitetan izgovor da teramo doveka ovako. Što i nije loše, jer koliko vidim, narod voli da čita dopisivanja, pa iako ja nisam Crnjanski, a ti još manje Andrić, bitno je da kreiramo nekakav sadržaj koji neko, makar, voli da ugleda na ekranu svog računara ili mobilnog uređaja.
Ali da se vratimo na temu. Vidiš, Uroše, ja sam ti ono prvo pismo napisao o Azri, tj. razdoblju života kada sam sebe iznova pronalazio, a ti si pak pisao o nekom periodu malo pre toga. Spominješ majku i kako je ona slušala Rani mraz, i sve to slično, i moj odgovor se već tokom čitanja mogao naslutiti. I mada bih mnogo voleo da ti na Balaša odgovorim Balašem, ovaj put ćemo to propustiti. Jer, pošto si ti izabrao pesnika slomljenog srca, mirisnih polja i cvetnoga maja, onda je red da ja uzmem njegovog bivšeg kolegu iz Suncokreta, pesnika što voli da prca, kome inspiracija dolazi iz jaja.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
